Nosila spasilačka sklopiva po jedna nosila na svakih 50 zaposlenih
Nosila spasilačka sklopiva aluminijumska. Sklopiva nosila za prvu pomoć i vanredne situacije imaju ram napravljen od legure aluminujuma visoke čvrstoće i vodootpornog materijala. Narandžasti materijal koji je korišćen je otporan na plamen, vodootporan, otporan na pucanje. Uz to jednostavan za čišćenje i održavanje.
Nosila spasilačka sklopiva su namenjena za prenos povređenih ili bolesnih osoba na mestima gde je potrebna hitna medicinska pomoć. Koriste se u kliničkoj praksi, ambulantama, bolnicama i hitnoj pomoći kao i pri spašavanju ljudi u vanrednim situacijama.
Proivod je registrovan kod ALIMS – Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije registarski Broj : 515-02-01511-19-004
Proizvođačke dimenzije 211 x 55 x 13 cm,
Dimenzija nosive površine 104 x 17 x 9 cm,
Nosivost do 159 kg.
Nosila spasilačka sklopiva – Zakonska obaveza
Državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica, koji ispunjavaju uslove iz člana 3. ove uredbe, dužni su da za svakih 50 zaoslenih imaju po jedna nosila.
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (Sl. glasnik RS broj 87/2018). Uredba o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (Sl.glasnik RS broj 03/2011 i 37/2015). Ovom uredbom utvrđuje se vrsta i minimum sredstava i opreme za sprovođenje lične, uzajamne i kolektivne zaštite od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća – udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih dejstava i drugih većih nesreća (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesreće), a koje su dužni da nabave i drže državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna lica, građani i vlasnici stambenih zgrada, kao i rokovi za nabavku tih sredstava.
Nosila nisu samo zakonska obaveza, već i preka potreba koja u slučaju povreda ljudi, transporta bolesnika i povređenih, u slučaju prirodnih nesreća, katastrofa i vanrednih situacija može da napravi razliku između života i smrti. U takvim situacijama, brza i efikasna intervencija, brz i siguran transport povređenog ili unesrećenog može biti presudna za preživljavanje. Spasilaćka nosila za vanredne situacije omogućiće vam da na licu mesta, samostalno i nezavisno reagujete u prvom presudnom trenutku kada je potrebno imobilisati i transportovati povređenog.
Nosila spasilačka sklopiva – Montaža nosila
Otvorite nosila i postavite ih na ravnu i stabilnu površinu. Proverite da li su brave za zaključavanje u pravilnom položaju. Proverite da li su svi delovi nosila čvrsto spojeni i stabilni pre nego što nastavite sa upotrebom. Kad prenosite pacijente na ovim nosilima, obezbedite sigurnost pacijenta pričvršćivanjem sa sigurnosnim pojasom. Pri upotrebi paziti da se ne ošteti materijal nosila.
Nosila spasilačka sklopiva – Postavljanje osobe na nosila
Uverite se da je osoba svesna i da diše normalno pre nego što je premestite na nosila. Dve osobe trebaju da budu prisutna kako bi se postavila osoba na nosila. Pažljivo postavite osobu na nosila, pružajući potporu njihovoj glavi, vratu i kičmi. Pazite da se ruke i noge osobe pravilno pozicioniraju i da ne bude nepotrebnog pritiska na povređene delove tela.
Nosila spasilačka sklopiva – Prenos osobe na nosilima
Nosila treba da se drže za rukohvate sa obe strane. Proverite da su sve brave za zaključavanje sigurnom zatvorenom položaju pre nego što počnete prenos. Koordinirajte svoje pokrete sa drugom osobom prilikom prenošenja osobe kako biste održali stabilnost nosila i sigurnost transporta. Prenosite osobu lagano i ravnomerno, izbegavajući nagla pomeranja ili okretanja nosila.
Kada se osoba prenosi na nosilima, glava pacijenta treba da bude usmerena prema gore, u smeru suprotnom od kretanja prenosa.
Pre korišćenja nosila, preporučuje se da se detaljnije upoznate sa specifičnim uputstvima i obučite se za pravilno rukovanje.
Nosila spasilačka sklopiva – Održavanje nosila
Redovno proveravajte dali nosila imaju vidljiva oštećenja ili istrošenost. Održavajte nosila čistim i suvim. Pratite uputstva proizvođača u vezi sa čišćenjem i održavanjem nosila.
Dodatna propisana obavezna sredstva i oprema u slučaju elementarnih nepogoda
Komplet za pružanje prve pomoći iz člana 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe, ako imaju manje od 20 zaposlenih; ( na našem sajtu set za prvu pomoć Niva 1 : Ormarić, torbica, dopuna )
Priručna apoteka (zidni ormarić ili prenosivu torbu) ako imaju od 20 do 100 zaposlenih i dalje na svakih 200 zaposlenih, još po jednu priručnu apoteku ( na našem sajtu set za prvu pomoć Niva 2 Ormarić, torbica, dopuna )
Jedan komplet sredstava za dezinfekciju poslovnog prostora, radne površine, uređaja i vozila koja se koriste u okviru delatnosti, koji sadrži 10 grama deterdženta na 1 m2 poslovnog prostora;
Zaštita od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u Srbiji ima izuzetan značaj iz nekoliko razloga:
- Sigurnost građana: Zaštita od elementarnih nepogoda i drugih nesreća ima za cilj zaštitu ljudskih života i bezbednost građana. Sprovođenje adekvatnih mera prevencije, pripravnosti i hitnog reagovanja pomaže u smanjenju rizika od povređivanja ili gubitka života.
- Zaštita imovine: Nepogode i nesreće mogu prouzrokovati značajnu materijalnu štetu na imovini pojedinaca, preduzeća i infrastrukturi. Efikasna zaštita od tih događaja doprinosi smanjenju rizika od oštećenja imovine i gubitka vrednosti.
- Održavanje ekonomskog razvoja: Nepogode i nesreće mogu negativno uticati na ekonomiju zemlje. Oštećenje infrastrukture, privrednih objekata i poljoprivrednih resursa može dovesti do prekida u poslovanju, gubitka radnih mesta i opadanja privredne aktivnosti. Uspostavljanje efikasnog sistema zaštite od nepogoda pomaže u očuvanju ekonomskog razvoja zemlje.
- Očuvanje životne sredine: Nepogode i nesreće mogu imati negativne posledice po životnu sredinu, kao što su zagađenje voda, zemljišta i vazduha, gubitak biodiverziteta i degradacija ekosistema. Implementacija mera zaštite od tih događaja pomaže u očuvanju prirodnih resursa i održivosti životne sredine.
- Socijalna sigurnost i stabilnost: U slučaju nepogoda i nesreća, posebno većeg obima, postoji potreba za pružanjem pomoći i podrške pogođenim zajednicama. Efikasna zaštita od tih događaja doprinosi socijalnoj sigurnosti i stabilnosti, smanjujući negativne društvene i ekonomske posledice.
Ukupno gledano, značaj zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u Srbiji leži u zaštiti građana, imovine, ekonomskom razvoju, očuvanju životne sredine i socijalnoj sigurnosti.
Srbija je podložna različitim elementarnim nepogodama. Neke od elementarnih nepogoda koje su se desile ili mogu da se dese u Srbiji uključuju:
- Poplave: Srbija je podložna poplavama, posebno usled obilnih kiša ili naglog otapanja snega. Poplave mogu izazvati veliku štetu na infrastrukturi, poljoprivrednim zemljištima i domovima. U novije vreme poznata je poplava na području grada Obrenovca.
- Zemljotresi: Iako se Srbija nalazi na seizmički aktivnom području, zemljotresi su relativno retki. Međutim, postoji mogućnost da se dogodi zemljotres koji može prouzrokovati oštećenja zgrada i infrastrukture. U novije vreme poznata je poplava na području grada Kraljeva.
- Suše: Suša može imati ozbiljne posledice na poljoprivredu, dovodeći do smanjenja prinosa useva i poteškoća u snabdevanju vodom. Suše mogu takođe uticati na ekosisteme i uzrokovati sušenje reka i jezera.
- Požari: Leti, visoke temperature i suvo rastinje mogu dovesti do šumskih požara koji se mogu brzo širiti i prouzrokovati veliku štetu na šumskim područjima i okolnim naseljima.
- Oluje i grad: Intenzivne oluje praćene jakim vetrom i gradom mogu izazvati oštećenja na krovovima, poljoprivrednim usevima i infrastrukturi.
Važno je da se preduzmu adekvatne mere zaštite, prevencije i pripravnosti kako bi se smanjile štete i rizici od ovih elementarnih nepogoda. Organizacije, lokalne vlasti i građani trebaju biti svesni potencijalnih pretnji i pridržavati se uputstava za postupanje u vanrednim situacijama. Takođe
Kome se obratiti u slučaju elementarne nepogode, katastrofe i druge nesreće
- Sektor za vanredne situacije u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova je glavna institucija za upravljanje vanrednim situacijama u Srbiji. Oni su odgovorni za koordinaciju i organizaciju aktivnosti u vezi sa elementarnim nepogodama. U slučaju vanredne situacije, možete koristiti broj telefona za hitne slučajeve: 112.
- Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP): Lokalni MUP takođe ima ulogu u upravljanju vanrednim situacijama. U slučaju hitnosti, možete kontaktirati lokalnu policijsku stanicu ili koristiti broj telefona za hitne slučajeve: 192.
- Lokalne samouprave: Gradovi i opštine imaju odgovornost za upravljanje elementarnim nepogodama na svojim teritorijama. U slučaju nepogode, možete se obratiti lokalnoj samoupravi za informacije, pomoć i podršku.
- Hitna medicinska pomoć: Ukoliko je neophodna medicinska pomoć tokom elementarne nepogode, možete pozvati broj telefona za hitnu medicinsku pomoć: 194.
- Vatrogasne jedinice: U slučaju požara ili drugih hitnih situacija, vatrogasne jedinice su ključne za reagovanje i gašenje požara. Možete kontaktirati vatrogasnu jedinicu u vašem mestu ili koristiti broj telefona za hitne slučajeve: 193.
Ovi kontakti su opšti brojevi telefona i adrese koji mogu biti korisni u vanrednim situacijama. Važno je da se informišete o lokalnim procedurama i kontaktima koji su specifični za vaše područje, kao i o zakonskim obavezama koje kao pojedinac, porodica ili poslovni kolektiv ste u obavezi da sprovodite.
Recenzije
Još nema komentara.