Alat za vanredne situacije, katastrofe, elementarne nepogode

Alat za vanredne situacije. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (Sl. glasnik RS broj 87/2018). Uredba o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (Sl.glasnik RS broj 03/2011 i 37/2015). Ovom uredbom utvrđuje se vrsta i minimum sredstava i opreme za sprovođenje lične, uzajamne i kolektivne zaštite od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća – udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih dejstava i drugih većih nesreća (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesreće), a koje su dužni da nabave i drže državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna lica, građani i vlasnici stambenih zgrada, kao i rokovi za nabavku tih sredstava.

Alat za vanredne situacije – Zakonska obaveza

Državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica, koji ispunjavaju uslove iz člana 3. ove uredbe, dužni su da za svaki objekat pojedinačno nabave najmanje:

PRVA POMOĆ

1) komplet za pružanje prve pomoći iz člana 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe, ako imaju manje od 20 zaposlenih; ( na našem sajtu set za prvu pomoć Niva 1 :  Ormarić, torbica, dopuna )

2) najmanje jednu priručnu apoteku (zidni ormarić ili prenosivu torbu) ako imaju od 20 do 100 zaposlenih i dalje na svakih 200 zaposlenih, još po jednu priručnu apoteku ( na našem sajtu set za prvu pomoć Niva 2 Ormarić, torbica, dopuna )  koja sadrži:

kaliko zavoj – utkani rub 10 cm x 5 m (5 kom.);

kaliko zavoj – utkani rub 6 cm x 5 m (5 kom.);

kaliko zavoj – utkani rub 5 cm x 5 m (5 kom.);

kaliko zavoj – utkani rub 2,5 cm x 5 m (5 kom.);

individualni prvi zavoj tipa II (2 kom.);

sterilna gaza 1 m (2 kom.);

sterilna gaza 1/2 m (2 kom.);

sterilnu gazu 1/4 m (3 kom.);

vazelinsku gazu 10 cm x 10 cm (2 kom.);

trouglu maramu 100x100x140 cm gustoće 20×19 (5 kom.);

sanitetsku vatu (100 gr);

lepljivi flaster 2,5 cm x 5 m (3 kom.);

adhezivni zavojni materijal 10 cm x 4 cm (5 kom.);

rukavice za jednokratnu upotrebu (10 pari);

sigurnosnu iglu (zihernadlu 10 kom.);

makaze sa zakrivljenim vrhom (1 kom.);

termo-izolacionu alufoliju (3 kom.);

masku za davanje veštačkog disanja za jednokratnu upotrebu (5 kom.);

NOSILA

3) po jedna nosila na svakih 50 zaposlenih;

SREDSTVA ZA DEZINFEKCIJU

4) najmanje jedan komplet sredstava za dezinfekciju poslovnog prostora, radne površine, uređaja i vozila koja se koriste u okviru delatnosti, koji sadrži 10 grama deterdženta na 1 m2 poslovnog prostora;

KOMPLET ALATA

5) po jedan komplet alata, koji obuhvata: lopatu, kramp, sekiru, čekić (macola), ćuskiju, testeru za gvožđe, klešta i ispitivač napona.

Vlasnici odnosno korisnici objekata u kojima je pored zaposlenih, privremeno smešten i/ili boravi veći broj ljudi, dužni su da pored sredstava iz stava 1. ovog člana, nabave dodatna sredstva i opremu iz stava 1. tačke 2) ovog člana, na svakih 150 privremeno smeštenih ljudi, shodno ukupnim smeštajnim kapacitetima kojima raspolažu.

Alat za vanredne situacije je ključan u slučaju elementarne nepogode

Brza reakcija: Posedovanje odgovarajućeg alata omogućava vam da brzo reagujete u slučaju vanredne situacije. Bilo da je u pitanju poplava, oluja ili neka druga nepogoda, pravilan alat može vam pomoći da se suočite sa situacijom i preduzmete neophodne mere za zaštitu sebe, svoje porodice i imovine.

Samoodrživost: Imajući alat za vanredne situacije, možete biti samoodrživi ( samostalni u reakciji ) u situacijama kada je pristup spoljnoj pomoći otežan. Možete brzo intervenisati i obaviti osnovne zadatke poput otklanjanja prepreka, pravljenja privremenog skloništa ili osnovnih popravki.

Bezbednost: Pravilan alat može vam pomoći da održavate svoju bezbednost i bezbednost drugih ljudi u okolini. Na primer, alat za gašenje požara ili alat za oslobađanje iz vozila u slučaju saobraćajne nesreće može biti od vitalnog značaja za spašavanje života.

Smanjenje rizika od štete: Alat za vanredne situacije omogućava vam da preduzmete preventivne mere i smanjite rizik od štete. Na primer, imajući alat za odvodnjavanje, možete preduzeti korake kako biste sprečili ili smanjili štetu od poplava u vašem domu.

Alat za vanredne situacije priprema vas za reakcije u budućim situacijama

Posedovanje odgovarajućeg alata za vanredne situacije deo je opšte pripreme za buduće nepredviđene situacije. To vam omogućava da budete spremni za bilo koju eventualnost i da se osećate sigurnije u vezi sa mogućim vanrednim situacijama.

U skladu sa relevantnim propisima i preporukama, važno je da odaberete odgovarajući alat za vanredne situacije koji odgovara potrebama i specifičnostima vaše lokacije i okoline.

Takodje građani vlasnici stambenih jedinica, odnosno kuća i vlasnici stambenih zgrada dužni su da, za potrebe lične zaštite i spasavanja i zaštite i spasavanja članova porodičnog domaćinstva, kao i imovine, nabave i drže u ispravnom stanju sredstva i opremu propisanu istom uredbom (Sl.glasnik RS broj 03/2011 i 37/2015).

Zaštita od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u Srbiji ima izuzetan značaj iz nekoliko razloga:

1. Sigurnost građana: Zaštita od elementarnih nepogoda i drugih nesreća ima za cilj zaštitu ljudskih života i bezbednost građana. Sprovođenje adekvatnih mera prevencije, pripravnosti i hitnog reagovanja pomaže u smanjenju rizika od povređivanja ili gubitka života.
2. Zaštita imovine: Nepogode i nesreće mogu prouzrokovati značajnu materijalnu štetu na imovini pojedinaca, preduzeća i infrastrukturi. Efikasna zaštita od tih događaja doprinosi smanjenju rizika od oštećenja imovine i gubitka vrednosti.
3. Održavanje ekonomskog razvoja: Nepogode i nesreće mogu negativno uticati na ekonomiju zemlje. Oštećenje infrastrukture, privrednih objekata i poljoprivrednih resursa može dovesti do prekida u poslovanju, gubitka radnih mesta i opadanja privredne aktivnosti. Uspostavljanje efikasnog sistema zaštite od nepogoda pomaže u očuvanju ekonomskog razvoja zemlje.
4. Očuvanje životne sredine: Nepogode i nesreće mogu imati negativne posledice po životnu sredinu, kao što su zagađenje voda, zemljišta i vazduha, gubitak biodiverziteta i degradacija ekosistema. Implementacija mera zaštite od tih događaja pomaže u očuvanju prirodnih resursa i održivosti životne sredine.
5. Socijalna sigurnost i stabilnost: U slučaju nepogoda i nesreća, posebno većeg obima, postoji potreba za pružanjem pomoći i podrške pogođenim zajednicama. Efikasna zaštita od tih događaja doprinosi socijalnoj sigurnosti i stabilnosti, smanjujući negativne društvene i ekonomske posledice.

Ukupno gledano, značaj zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u Srbiji leži u zaštiti građana, imovine, ekonomskom razvoju, očuvanju životne sredine i socijalnoj sigurnosti.

Srbija je podložna različitim elementarnim nepogodama. Neke od elementarnih nepogoda koje su se desile ili mogu da se dese u Srbiji uključuju:

1. Poplave: Srbija je podložna poplavama, posebno usled obilnih kiša ili naglog otapanja snega. Poplave mogu izazvati veliku štetu na infrastrukturi, poljoprivrednim zemljištima i domovima. U novije vreme poznata je poplava na području grada Obrenovca.
2. Zemljotresi: Iako se Srbija nalazi na seizmički aktivnom području, zemljotresi su relativno retki. Međutim, postoji mogućnost da se dogodi zemljotres koji može prouzrokovati oštećenja zgrada i infrastrukture. U novije vreme poznata je poplava na području grada Kraljeva.
3. Suše: Suša može imati ozbiljne posledice na poljoprivredu, dovodeći do smanjenja prinosa useva i poteškoća u snabdevanju vodom. Suše mogu takođe uticati na ekosisteme i uzrokovati sušenje reka i jezera.
4. Požari: Leti, visoke temperature i suvo rastinje mogu dovesti do šumskih požara koji se mogu brzo širiti i prouzrokovati veliku štetu na šumskim područjima i okolnim naseljima.
5. Oluje i grad: Intenzivne oluje praćene jakim vetrom i gradom mogu izazvati oštećenja na krovovima, poljoprivrednim usevima i infrastrukturi.

Važno je da se preduzmu adekvatne mere zaštite, prevencije i pripravnosti kako bi se smanjile štete i rizici od ovih elementarnih nepogoda. Organizacije, lokalne vlasti i građani trebaju biti svesni potencijalnih pretnji i pridržavati se uputstava za postupanje u vanrednim situacijama. Takođe

Kome se obratiti u slučaju elementarne nepogode, katastrofe i druge nesreće

1. Sektor za vanredne situacije u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova je glavna institucija za upravljanje vanrednim situacijama u Srbiji. Oni su odgovorni za koordinaciju i organizaciju aktivnosti u vezi sa elementarnim nepogodama. U slučaju vanredne situacije, možete koristiti broj telefona za hitne slučajeve: 112.
2. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP): Lokalni MUP takođe ima ulogu u upravljanju vanrednim situacijama. U slučaju hitnosti, možete kontaktirati lokalnu policijsku stanicu ili koristiti broj telefona za hitne slučajeve: 192.
3. Lokalne samouprave: Gradovi i opštine imaju odgovornost za upravljanje elementarnim nepogodama na svojim teritorijama. U slučaju nepogode, možete se obratiti lokalnoj samoupravi za informacije, pomoć i podršku.
4. Hitna medicinska pomoć: Ukoliko je neophodna medicinska pomoć tokom elementarne nepogode, možete pozvati broj telefona za hitnu medicinsku pomoć: 194.
5. Vatrogasne jedinice: U slučaju požara ili drugih hitnih situacija, vatrogasne jedinice su ključne za reagovanje i gašenje požara. Možete kontaktirati vatrogasnu jedinicu u vašem mestu ili koristiti broj telefona za hitne slučajeve: 193.

Ovi kontakti su opšti brojevi telefona i adrese koji mogu biti korisni u vanrednim situacijama. Važno je da se informišete o lokalnim procedurama i kontaktima koji su specifični za vaše područje, kao i o zakonskim obavezama koje kao pojedinac, porodica ili poslovni kolektiv ste u obavezi da sprovodite.

HERO ALKOHOL 70% raspršivač 1 L

HERO ALKOHOL 70% 5 L

Ormarić za prvu pomoc NIVA 1

Omarić za prvu pomoc NIVA 2